Joj ima jedan profil na fb što me izludi. Svako malo objavi neku sliku da  odmah zaboravim gdje sam pošla i šta trebam na fb. Pitam se samo kako je znao da meni treba poslati zahtjev. Tripujem da je načuo na što sam slaba ili  me  poznaje bolje nego što mislim. Pitam ja prijatelja zna li ko je, kad on meni daj link profila. A jes se čoek iscip’o kad je vidio on kao mislio neko tamo pile, a ono baš pile, al’ pravo 😀 Naravno radi se o profilu jednog restorana, ne znam šta ste vi mislili. Joj da vi vidite tih slika. Ma milina.Te ponude dana, večeri. Još kad objavi jelovnik u obliku poeme. Ama tačno se vidi da je čovjek neki umjetnik. Ubaci se tu pokoja slika sa tamburom u restoranu, jel’ uz sevdaliku se slađe jede 🙂 Pitam ja prijatelja, zna li ko je to otvorio jer je na novo nešto. Inače, znam ti sve nazive gdje se može dobro pojest. Kaže znam, al nisam još bio. E reko’ sine tu idem prvo kad dodjem kući.

Al koliko ja o toj hrani, čovjek bi rekao da sam vazda gladna, a vazda jedem. Baš sam fino večerala u 23h, a prije nego što ću na kurs pravo pošteno se najela. Ej, krenem vam ja danas na kurs i izgubim na Uniju po onim hodnicima. Ama nema insana da se ne izgubi. Dzaba brojevi i slova. Kad ide neki lipšo otvori mi fino vrata, vidim  ne zna ni on gdje goni. Pita on mene šta tražim, reko’ talijanski, ti. Kaže on španski, nasmija se i doda Schade. Ja mislila reći ohani, mene su Marisol i Hose Armando  naučili al de, nasmija se i ja i produži da stignem bar zadnju sekundu posljednje minute prije početka .  Na kursu, drugi jezik dojč a meni draago što sve razumijem 🙂  Naučila sam na talijanskom kako treba sich vorstellen.

Ciao, io sono Vangelis. E tu come ti chiami ? 🙂

..